Apneja u snu je čest, ali često neprepoznat poremećaj disanja tokom spavanja. Karakterišu je ponavljajući prekidi disanja koji mogu trajati duže od 10 sekundi i javljati se više puta u toku noći.
Najčešći uzrok je zapušenje gornjih disajnih puteva, zbog čega vazduh ne može nesmetano da prolazi. Kao posledica, dolazi do smanjenog nivoa kiseonika u organizmu, što utiče na kvalitet sna i opšte zdravstveno stanje.
Šta je apneja u snu?
Apneja u snu predstavlja ponavljane prekide disanja tokom spavanja. Postoje dve osnovne vrste:
- opstruktivna apneja – nastaje usled zapušenja disajnih puteva (najčešća)
- centralna apneja – nastaje zbog poremećaja u kontroli disanja u mozgu
Iako često počinje kao bezazleno hrkanje, apneja može prerasti u ozbiljan zdravstveni problem.
Najčešći simptomi
Ako prepoznajete više sledećih simptoma, postoji mogućnost da imate apneju u snu:
- osećaj umora i pospanosti čak i nakon dužeg spavanja
- dnevna pospanost (npr. tokom vožnje)
- jutarnje glavobolje
- učestalo buđenje tokom noći
- glasno hrkanje
- prekidi disanja tokom spavanja (primećeni od strane partnera)
- osećaj gušenja ili nedostatka vazduha tokom noći
- suvo ili nadraženo grlo ujutru
- problemi sa koncentracijom
- povišen krvni pritisak
Zašto je apneja opasna?
Neliječena apneja u snu može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Najčešće je povezana sa:
- kardiovaskularnim bolestima
- povišenim krvnim pritiskom
- poremećajima srčanog ritma
- moždanim udarom
- hroničnim umorom i smanjenom produktivnošću
Dugotrajno smanjen dotok kiseonika tokom noći predstavlja veliki stres za organizam.
Kako se postavlja dijagnoza?
Za postavljanje dijagnoze neophodan je pregled kod stručnjaka za poremećaje spavanja.
Dijagnostika obično uključuje:
- klinički pregled
- merenje disanja tokom spavanja
- polisomnografiju (detaljno snimanje aktivnosti organizma tokom sna uz pomoć specijalizovane opreme)
Na osnovu rezultata određuje se težina poremećaja i odgovarajući način lečenja.
Kako se leči apneja?
Najefikasniji i najčešće korišćen način lečenja je CPAP terapija (Continuous Positive Airway Pressure).
Ova terapija podrazumeva:
- aparat koji dovodi vazduh pod blagim pritiskom
- održavanje prohodnosti disajnih puteva
- normalno i neprekidno disanje tokom sna
Dodatne metode lečenja mogu uključivati:
- promene životnih navika
- upotrebu oralnih aparata
- hirurške intervencije (u određenim slučajevima)
Kada treba da se javite lekaru?
Ako sumnjate da imate apneju u snu, važno je da reagujete na vreme.
Ukoliko ste prepoznali više navedenih simptoma, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom za poremećaje spavanja, koji će predložiti dalje korake i odgovarajuće lečenje.
